Кућа Краља Петра I
Закуп простора
Стогодишња породична вила на Сењаку у којој је живео Краљ Петар Први Карађорђевић, претворена је у репрезентативни, високофункционални објекат намењен организовању програма и манифестација из области културе, у циљу да оствари комуникацију са што широм публиком.
Поред тога, изузетно пријатан амбијент Куће на 350 квм, са осам просторија у три нивоа и прелепим, пространим двориштем, пружа мноштво могућности за организацију различитих догађаја. Кућу краља Петра Првог могуће је изнајмити целу, по нивоима или неку од просторија појединачно, по сату, дану или недељно, у складу са потребама организатора.
Кућа краља Петра Првог за посетиоце је отворена радним данима од 12 до 18 часова и суботом од 10 до 14 часова.
Недеља нерадни дан.
Посетите нас: Линије Јавног градског
превоза: Линије ГСП-а:
44
40, 41 (до „Ортопедског завода“)
17, 18 (до „Мостара“)
23, 37, 52, 53, 56, 88 (до Сајма и Руске)
Стручно вођење кроз Кућу краља Петра уз претходну најаву путем:
ТЕЛ: +381 64861 6976
e-mail: kucakraljapetra@gmail.com
Facebook: Kuca Kralja Petra I
Instagram: kucakraljapetra
http://www.kucakraljapetra.rs
Културни центар
Кућа краља Петра Првог
Васе Пелагића 40
11000 Београд
Kућа краља Петра Првог, од 2013. године, саставни је део Дечијег културног центра "Мајдан", установе културе ГО Савски венац.
Дечији културни центар "Мајдан"
Козјачка 3-5
11000 Београд
Кућа
(историјат)
Кућа у улици Васе Пелагића број 40, изграђена 1896. године, на 88 ари плаца, као виноградска кућа – летњиковац на Сењаку, била је власништво трговца Ђорђа Павловића. Пројектована у неоренесансном стилу, са елементима барока, представљала је типичан пример виле у виноградима оног доба. Када се Краљ Петар Први Карађорђевић, након пет година, вратио из Првог светског рата, 1919. године, тражена је кућа у мирном крају Београда у којој би краљ живео. Одабрана је кућа трговца Ђорђа Павловића у којој је Краљ Петар Први провео последње две године живота. У кућу на Сењаку, Краљ Петар Први уселио се 24. септембра 1919. и у њој је живео до 16. августа 1921. године. У овој кући Краљ Петар Први је преминуо. Још 20-тих година прошог века покренута је иницијатива да се Кућа на Сењаку, у којој је живео краљ Петар I Карађорђевић, прогласи за Музеј краља “Ослободиоца”. Са том намером, кућа је од трговца Павловића откупљена 1924. године и додељена Министарству просвете.
Министарство просвете формирало је Одбор музеја, са намером да се кућа врати у првобитно стање и отвори музеј. Потом је следило сређивање фасаде ограде око имања и подизање капије. Једна од најлепших капија у Београду направљена је 1926. године. Израда капије поверена је мајстору-предузимачу Бранку Филиповићу, 17. марта 1926. године и одобрено је да се на капији подигне натпис “Музеј краља Петра I Ослободиoца”. На натпису су биле и година рођења 1844, година када је ступио на престо 1903. и година смрти 1921. Слова су била од бакра, позлаћена, а форма је била из Мирослављевог јеванђаља. Израда слова поверена је грађевинско-лимарској радионици Божидара Косовића. Двадесетих година 20. века поручивана је од Уроша Предића и Александра Дерока израда предмета за музеј, међутим, сам музеј никада није отворен. Након 1945. године, следи бурна историја куће у улици Васе Пелагића 40, а тек 2010. године, на иницијативу општине Савски венац која ју је адаптирала, она оживљава као савремени културни центар. Стогодишња породична вила на Сењаку претворена је у репрезентативни, високо функционални објекат намењен организовању најразличитијих културних манифестација, од изложби, концерата, књижевних вечери, трибина, позоришних представа, едукативних и кретивних радионица до конференција, презентација, модних ревија, са циљем да оствари комуникцију са што широм публиком. Изузетно пријатан амбијент Куће на 350 квм, са осам просторија у три нивоа, пружа могућност за организацију различитих догађаја. Године 2013, Кућа краља Петра Првог формално-правно припојена је Дечијем културном центру „Мајдан“, установи културе чији је оснивач Градска општина Савски венац. Од тада ова два објекта функционишу као целина са јединственом програмском и уредничком концепцијом, примењујући савремене моделе менаџмента у култури и иновативне приступе у организовању догађаја из културе и њиховом приближавању публици. Врт око Куће краља Петра Првог, заштићен је као околина споменика културе, а у њему се налазе два споменика природе ботаничког карактера, стабло магнолије и стабло гинка, заштићено природно добро. Дендометријске карактеристике стабла магнолије: висина стабла: 9,77 м; обим стабла: 1,74 м; старост стабла око 110 година. Дендометријске карактеристике стабла гинка: висина стабла: 20,23 м; обим стабла: 2,60 м; старост стабла око 110 година. Својим разноврсним садржајима и атрактивним положајем на падинама некадашњих Топчидерских винограда, окружена вртом, Кућа краља Петра Првог представља незаобилазну тачку на културној мапи Београда.
Спомен соба
Стална поставка у Меморијалној соби Краља Петра I Карађорђевића представља јединствено медијско искуство у домаћој музејској пракси. Концептуални оквир поставке полази од промишљања историје и историјских личности као израза специфичних дискурса. Основу поставке чини мозаик састављен од више стотина различитих фотографија постављених и дизајнираних тако да, на површини доминантног зида у Mеморијалној соби, заједно граде портрет Краља Петра I Карађорђевића. Фотографије сакупљене из бројних државних институција и приватних колекција приказују краља, његову породицу, савременике, догађаје и остале елементе који заједно чине историјски портрет личности. Портрет као такав представља својеврсну дискурсивну формацију у којој појединачни забележени тренутци времена у ком је живео својим специфичним међусобним односом граде портрет краља.
Пројекат Реконструкција униформе Краља Петра I
Стална поставка у Кући краља Петра I допуњена је 16. августа 2015. године, на годишњицу смрти Краља Петра Првог Карађорђевића, постављањем реплике краљеве војне униформе. Униформа у сталној поставци у Кући краља Петра намењена је свим посетиоцима установе. Пројекат Реконструкција униформе Краља Петра Првог Карађорђевића подржао је Секретаријат за културу Града Београда.
